Традиција и обичаји у животу једног народа, поред језика и религије, вероватно најпресудније утичу на стварање и очување етничког идентитета те заједнице. А колико је чување обичаја значајно за сваку заједницу најбоље говори изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.
Србија је богата и јединствена традиција земље која се огледа у обичајима и вредностима карактеристичним само за ово поднебље. Данас се у Србији одвија процес повратка традицији, међутим постоји опасности од помодарства, односно измишљања и увођења неких елемената, који не припадају српској традиционалној култури. О тим новим појавама и схватањима обичаја и њихове улоге, најречитије говори начин прослављања српске славе. Иако се слава одувек сматрала етничком одредницом за српски народ, у периоду владавине комунистичког режима, готово пола века, тај обичај је био потиснут у бројним породицама у Србији.
Последњих 20-так година, дошло је до правог “бума “ прихватања породичне славе и начина њеног прослављања, као и појава нових правила.
Древни обичаји, ритуали и веровања и данас живе у Србији, посебно у мањим и сеоским срединама. Неке традиције се никада нису угасиле и многе представљају српску посебност, попут славе, слављења породичног свеца која ће се ускоро наћи на репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства коју формира организација УНЕСЦО. |
Српски народни инструменти, игре, ношње, стари занати, легенде, митови и обичаји чувају српску традицију од заборава, а уколико желите да упознате дух српског народа, најбоље је да пођете управо од богатог етно наслеђа. Народни обичаји имају различите намене: То могу бити заштита здравља укућана, очување и увећање порода и имовине, призивање кише, сузбијање градоносних облака, придобијање вољене особе, излечење болесника…
|
Обичаји су везани за одређене догађаје, празнике, прилике и неприлике и у народу су се доста множили, мењали и допуњавали.