Срби су, као и друга јужнословенска племена, дошли на Балкан у великој сеоби народа током 6. и 7. века, а први пут их спомиње византијски цар Константин Порфирогенит у 10. Веку, када су насељавали територију садашње западне Србије, источне и централне Босне, Херцеговину са јадранском обалом између реке Цетине и Скадарског језера, а на југу простор до реке Лима и планинског ланца Проклетије. На том простору живе и данас, примајући разне утицаје и представљајући имагинарну границу између Истока и Запада а истовремено узимајући најбоље од оба та света.
Од напуштања старе словенске вере и примања хришћанства у 9. веку до формирања прве српске државе под династијом Немањића у 12. веку, Срби су имали неку врсту органа власти који је личио на скупштину и неке истакнуте појединце, али је све то било недовољно да одржи хомогеност народа. Један од српских обласних господара, Лазар Хребељановић, преузео је власт у покушају да уједини српске земље и ојача у борби против Турака. Уследила је једна од највећих битака у историји Србије, бој на Косову 1389. године, у којој су кнез Лазар и велики део његове војске погинули, а Србија је постала турски вазал.
|
Све до краја 17. века целокупна територија данашње Србије била је под влашћу Османског царства. Србија у ово време није постојала као држава, а територије насељене Србима биле су издељене на османске пашалуке. За то време, многи хришћани су били приморани да пређу у ислам. Срби јужно од Саве и Дунава, дакле, у османском делу, предвођени Карађорђем, 1804. године подигли су Први српски устанак против Турака. Устаници су успели да успоставе своју власт на овим територијама и освоје Београдску тврђаву. Све до 1812. године овај део Србије био је опет под српском влашћу (влашћу Правитељствујушћег совјета). Турци су у међувремену опет освојили ове српске територије, па је 1915. године избио Други српски устанак, а након њега Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Отоманског царства на челу са Милошем Обреновићем. После ропства и ослобођења од Турака Османлија у 19. веку, постала је модерна држава која је у политичком и културном смислу била цењена у Европи. Србија постаје краљевина за време владавине Милана Обреновића 1882. године.
Након Балканских ратова (1912-1913), Србија је знатно ојачала, што је изазвало затегнутост односа са Аустроугарском, па сукобом ове две земље почиње Први светски рат (1914-1918) у коме је Србија била савезник Тројне Антанте. Крајем рата Србији се прикључују Срем, Банат, Бачка и Барања као и Црна Гора и тако проширена Србија потом улази у састав нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1.децембар 1918.) која је касније преименована у Краљевину Југославију. У превирањима током Другог светског рата у Краљевини СХС власт су преузели комунисти на челу са Јосипом Брозом Титом, па по завршетку рата она мења назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1943).
|